Luda noć

 Ovako. Imala ja 26 godina i upoznala jednog prijatelja. I mi se počeli družiti. A bila sam u vezi sa jednim momkom koji je htio brak. 

I kupio kuću da se mi lijepo skućimo.

Međutim, meni se to nikako nije sviđalo da se vjenčavam. 

A nisam htjela ni biti sama.

I vozimo se ja i moj mladi prijatelj od 23 godine u autu i ja ga pitam: Bi li ti mene uzeo za curu?

A on sav ozaren puknuo od sreće i uzme me za djevojku.

Dva mjeseca prije toga mu je umrla majka i deda. Mlada žena i jako ju je volio i bio vezan za nju. 

E sad, on je imao 57 kg u tom trenutku, jedno 15 cm niži od mene, a ružan ko babaroga. 

Kasnije će se brzo popeti na 70 kg kad počne jesti sa mnom. 

Ko cigo. Ma još ružniji. Ali je bio dobar prema meni i znali smo se lijepo nasmijati.

E sad, u 16- oj je prebolio leukemiju i otada je imao strašne migrene.

I jedne večeri se mi zapijemo neke žestice ko mačke. 

I njega počne boljeti glava.

A njegova soba, dekor iz 70- ih, zelene tapete, krevet, fotelja, stol, ormari, sve iz 70- ih. 

Kad je on počeo plakati: Auuuu... i zapomagati. 

E sad, on je bio sav u mišićima. To je elektrotehničar i električar. Radi od malena fizički posao. A ima energije.

I počne razbijati, demolirati, rastavljati, trgati tapete.

I sad ja kužim da je to migrena, ali sam si zamislila da on pati zbog mame i da jauče od patnje.

Potrgao je sve. Tapete sve ogulio, rastavio ormare, podrapao cijeli krevet, uništio kompjuter, potrgao liniju muzičku u dijelove. 

Ali sve. Cijelu sobu. Cijelu noć je trgao. 

I pred jutro ostala samo fotelja i ja se sjetim, uzet ću mu glavu u ruku i nek udara u tu fotelju glavom, možda mu bude lakše.

I kažem ja: Ajde sad, glavom po fotelji, a ja te držim rukom da se ne ozlijediš. I tako je on udarao i zaspao udarajući. 

Tu ja njega složim na to što je ostalo od kreveta, na neku deku. I sjednem kraj njega.

Zaspe. Soba kao da je rat bio. Sve je uništio.

Ali, Vukovar je bolje izgledao od te sobe.

I ja sad čekam i dežuram.

Luda noć.

Probudi se u 11 h.

Otvori oči i pita: Nato, šta se ovdje desilo?

Ne sjećaš se?

Ne.

Ničega?

Ne.

Jel te boli glava još?

Ne.

E sad se digni, doručkuj i sve pospremi i iznesi sav namještaj i tapete i ormare iz sobe. Sutra ćeš je krečiti, a ja idem spavati. 

Veli on: Dobro. 

I tako i bi. Sve je počistio i okrečio.