Posni Uskrs

 Naravno da sam nakuhala tonu toga. Još tonu dobila za doma od obitelji.

I ovog praznika sam bila mrtva ozbiljna da ne želim biti prežderana da me želudac, i crijeva i mozak ubijaju jer se volim prežderati za praznik.

U 46. - oj godini sam pojela koru domaćeg kruha, komad sira, i par badema i malo grožđa. I kad sam se vratila doma od svojih probala zalogaj šunke i jedan kuhani malo krumpir. 

I točno sam lagana ko pero i super mi je.

Vrijeme je bilo divno, sjedili smo na terasi kod sestre, a iz zvučnika je dopirao: Denis i Denis.

Igrala sam malo i stolni tenis. 

A Uskrs je počeo tako da smo došli kod muževih roditelja kod kojih su stalno spuštene rolete kao u grobu.

Ja sam krenula dizati, a svekrva je uzviknula: Neee! 

Ovaj put sam bila odlučna i rekla mužu: 

Čuj, ja ti tu neću biti. Mene pere anksioznost od ovog mraka. Idem u šetnju, a vi pijte kavu...

Kad sam se vratila, roletne su bile nakon 12 godina podignute. 

Trebalo mi je dugo, ali sam se zauzela za sebe. Ali eto moraš biti silovit. 

I mužu je bilo lakše sjediti, a da nismo ko taoci u mraku. 

Kao i uvijek na Uskrs, Boga nije nitko ni spomenuo, ali sam se smijala sestrinom mužu. To kak je duhovit, to je van pameti. Da mi je bilo snimiti.... Još kad se tata uključi. Suze su mi išle na oči. 

I tako... Posni Uskrs!